NIN 13.02.2014.




Vladimir Kovačević,
predsednik FINE GROUP:

Последња шанса
за српску привреду


Србија је на рубу економске провалије
и бојим се да за поправни испит више
неће бити прилике

Jovanka Matić

O privredi i ekonomiji danas u Srbiji i tome koje korake treba hitno preduzeti da bi se prvo sačuvalo ono malo privrede koju imamo, a zatim pokrenule nove privredne aktivnosti u Srbiji, razgovaramo sa Vladimirom Kovačevićem, a koliko je on kompetentan sagovornik o ovoj temi, govori činjenica da u svojoj grupi ima četiri fabrike koje veoma uspešno rade. Fabrike se nalaze u Vršcu i Vrščani su Kovačevića proglasili svojim počasnim građaninom.

Šta mislite, ima li u Srbiji manje novca ili dobrih ideja?

Ne mislim da trebamo da budemo sarkastični, i previše kritični na svaku ideju pa makar bila ona i ne baš sasvim dobra iz prostog razloga zato što je Srbija na rubu ekonomske provalije. Da smo ranije imali pluralizam ideja i kreacije, naučili bismo da poneke treba i da prihvatimo a ne da ih samo zato što su veoma ambiciozne, i onakve kakve ne liče na nas Srbe, odmah proglasimo „jajetom na oko“. Uistinu, i ja sam se nasmejao, šmekerski, intelektualnom omalovažavanju… ali mislim da takav luksuz mi sada više kao nacija sebi ne možemo priuštiti. Kritikujmo konstruktivno, a suprotstavljajmo se lošem boljim idejama od onih koje čujemo i kritikujemo!

Kako manjak ideja izgledaiz ugla vašeg posla?

Kroz godine rada, investiranja i, na kraju, sticanja, naučio sam jedno, a to je da u hrabrosti i idejama nisam na periferiji sveta kao što sam činjenicom što živim u Srbiji. Zato sam gotovo svake dve godine lansirao svom kreativnom menadžerskom timu, nove ideje i planove za njihovu realizaciju. Duboko verujem, da za svaku dobru ideju ne treba preveliki novac da bismo je učinili izuzetnom. Mislim da sam to sopstvenim primerom i dokazao. Zato danas u svojoj grupi imam četiri sjajne fabrike. Svaka je po svojoj delatnosti drugačija, a zajednički imenitelj sam im jedino ja kao vlasnik, i pojedinačno pozitivni i rastući bilansi.

Kada govorimo o idejama, imate li vi neku koju u ovom momentu sledite?

Ova poslednja , Ave Pharmaceutical, kao moja najnovija materijalizovana ideja, sada me najviše okupira. Nova oblast rada i delovanja, a to je proizvodnja humanih lekova, donosi i nove probleme na putu da je moj tim i ja učinimo uspešnom.

A kako je to izgledalo u praksi?

Prevalili smo do sada težak put. Za čitaoce vašeg nedeljnika bi trebalo biti zanimljivo to da smo za fabriku lekova od ideje do potpuno gotove i realizovane investicije i dozvole za rad potrošili samo devet meseci, a za administriranje u vezi sa registracijom leka i njegovim „penjanjem“ na pozitivnu listu RFZO 15 meseci. Za mene kao investitora je ova činjenica poražavajuća! Tu leže problemi našeg zao-stajanja gotovo u svim privrednim granama. Mnoge stvari možemo kao narod promeniti, ne košta baš sve, niti treba novac baš za sve… na prvom mestu ne treba za giljotinu nad nepotrebnim administriranjem.
Na svu sreću, bili smo kao grupa dovoljno finansijski žilavi da sve preživimo i dočekamo dan kada će naš lek biti u apotekama. Ponosno mogu da kažem da postojanjem naše fabrike i činom stavljanja leka na pozitivnu listu, država preko fonda RFZO samo po našoj paleti štedi dva miliona evra godišnje u odnosu na iste te preparate i njihovu godišnju potrošnju pre naše pojave na tržištu lekova! Napominjem da smo napravili najsavremeniju generičku fabriku sa dobro izbalansiranim odnosom ambijentalnih us-lova i proizvodnih kapaciteta, što nam daje mogućnost konkurentnosti ne samo sada, već i ubudućnosti. Trend svuda oko nas su i nadolazeći azijski lekovi, kojih se boje i mnoge evropske i domaće kuće. Mi smo osmislili koncept koji može odoleti i toj vrsti konkurencije.
Nova Ave Pharmaceutical proizvodnja je u usaglašena sa svim svetskim i evropskim standardima kvaliteta. Radimo u skladu sa najmodernijim postupcima proizvodnje i kontrole, i neprestano ih sa jakim razvojnim timom unapređujemo i razvijamo! Nastup na domaćem tržištu započinjemo paletom lekova iz oblasti kardiologije i centralnog nervnog sistema, a tokom ove godine novim registracijama učinićemo da naša paleta iz ovih oblasti bude jedna od najpotpunijih na ovim prostorima.

Da li su se poslednje ekonomske mere odrazile i na vaše poslovanje ?

Ne treba da vam kažem koliko je ovo bilo teško postići…posebno uz „korenite i istinske promene“! Mnogi su odahnuli nakon novih kadrovskih promena u resoru privrede, pa i ja. Ne osporavam hrabrost prethodnog ministra da pokrene promene koje se nesumnjivo moraju odigrati, ali osporavam način na koji je to pokušao da uradi. Previše se bavio „svojim algoritmom“, i višemesečnim prikupljanjem informacija, ali time i efikasnim blokiranjem svih finansijskih institucija u rukama države upućenih ka privredi. Najpre Fond za razvoj, SIEPA, pa AOFI…. Pritom ne ponuditi nikakvu alternativu zbog njihovog atrofiranja. Prosto je za nekoliko meseci ugasio svetlo nad malim i srednjim preduzećima, a navodno se borio za njih. Zato smo prošlu godinu, ionako samu po sebi tešku, završili još teže.

Kakva bi vaša poruka u ovom momentu bila privredi i celokupnoj javnosti?

Završio bih ovaj intervju, pošto smo u fazi restartovanja vlasti, i kao apel da se ne šalimo sa privredom, ne poveravamo je nedoraslim „stručnjacima“, već da pozovemo da je konačno povedu iskusni osvedočeni privrednici. Pa i kad želimo da gradimo kuću, raspitamo se ima li gde neki dobar i iskusan majstor, koji ih je već mnogo izgradio, a ne pozivamo ljude koji su iste samo crtali na papiru. Neka nam ovo bude poslednja škola, koju smo mogli veoma skupo platiti, i poslednja šansa da pronađemo put ka oporavku, jer, bojim se, za popravni više neće biti prilike.